Srpska

’рам у ѕерлезу и руске форинте

ѕрва ÷рква ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице подинута Ље у делу банатског места ѕерлеза далеке 1708. године, сведоче нам надлежни парох јлександар ЌишевиЮ и прота у пензиЉи ЌедеЪко ћендебаба. ѕерлез се састоЉао из два одвоЉена насеЪа —ига и Ўанац. —ига Ље у то време било разбацано насеЪе са тридесетак православних српских домова, насеЪених овде после ¬елике —еобе —рба 1689. године. ѕоред места —иге налазило се утврРеЬе коЉе се звало Ўанац и коЉе Ље имало стару ÷ркву направЪену од бусеЬа, Љединог граРевинског материЉала кога Ље било у изобиЪу у околини. ќва ÷рква Ље, по проти ћендебаби, била посвеЮена —в. јрханРелима Љер Ље —лава коЉа Ље до данас остала у ѕерлезу летЬи јрханРел √аврило. Ќа месту —иге Ље аустриЉски гроф ѕерлас 1752. √одине подигао ново насеЪе коЉе Ље добило име по Ьему. ќво насеЪе населили су —рби из ѕотиске и ѕоморишке воЉне границе. ќко 1760 подиже се ѕерлез варош коЉи Ље подигнут по урбанистичком плану. ƒруги храм Ље подигнут по предаЬу од опеке са звоника старог храма 1808 -1811. године. ƒакле у старо време и ѕерлез варош и село —ига имали су своЉе две одвоЉене српско Ц православне богомоЪе а вероватно Ље такво стаЬе било и у време формираЬа нове банатско- немачке или доЬе √ранице. ƒва насеЪа су се ускоро сЉединила у Љедно те Ље Љедна од богомоЪа ова стара у месту —иге готово престала да постоЉи. ћитрополит  арловачки ѕавле ЌенадовиЮ задужио Ље био монаха јнтониЉа –адивоЉевиЮа да попише све ÷ркве у овим краЉевима. «а ÷ркву у ѕерлезу 1758. године каже се да Ље постоЉала стара ÷рква без звоника великих димензиЉа. «воник Ље придодат тек 1760. √одине и он Ље био огромних димензиЉа од опеке тако да Ље од тог звоника сазидан касниЉе брод ове нове ÷ркве. ќстао Ље запис из 1797. √одине, коЉи сведочи да Ље у ѕерлезу била Љедна „ худа, мала и слаба ÷рква украЉ села“. “о Ље могла бити само она ÷рква у месту Ўанац коЉа се данас налази као капела на краЉу села на старом месту, док Ље истовремено постоЉала и варошка ЅогомоЪа коЉа Ље била на краЉу села према —иги, где Ље сада центар места, односно на месту где се сада налази ÷рква у ѕерлезу. Ќови храм Ље дакле подигнут измеРу 1808 Ц 1811 и у Ьега Ље пренет делимично сав покретни богослужбени ивентар из старих ÷ркава. «анимЪиво Ље да се у ЬоЉ нашло касниЉе сачувано звоно из старе шаначке ÷ркве. «аЉеднички храм Ље посвеЮен ”спеЬу ѕресвете Ѕогородице и стари прота ћендебаба, сматра да то ниЉе случаЉно, бар када Ље у питаЬу одгонетаЬе положаЉа некад постоЉеЮег а данас енигматичног манастира ƒреновац.

ќдлучни боЉ измеРу маРарске револуционарне воЉске предвоРене генералом  ишом и српске милициЉе и добровоЪачких снага под командом пуковника £ована ƒракулЮа одиграо се почетком септембра 1848. године код места Ѕатка у атару ѕерлеза. ” боЉу Ље хероЉски изгубио живот капетан српских добровоЪаца послатих у помоЮ своЉоЉ браЮи преко ƒунава £анча ћихаЉловиЮ, као и више стотина српских бораца, сахраЬених испод необележене хумке, на коЉоЉ су комунисти направили викенд насеЪе. ћаРарски хусари, коЬаници упадаЉу у ѕерлез и пале обе православне богомоЪе а народ се склаЬа пред налетом злочинаца обавиЉених у историографиЉи ћаРарске и —рбиЉе велом буржоаског прогреса на овим просторима. Ќеким чудом, у ѕерлешкоЉ цркви, коЉа Ље била запаЪена, остао на Љедном месту у олтару приказ  рсног хода или ЋитиЉе и три иконе, каже стари прота ЌедеЪко ћендебаба. Ќакон пораза револуционарне маРарске воЉске код ¬илагоша од стране ÷арске –уске армиЉе 1849. године, мало Ље где православни српски сеЪак могао у „¬оЉводовини“ да се моли Ѕогу, Љер Ље тад према савременим подацима коЉе Ље пренео велики српски историчар ћилоЉевиЮ страдало преко 140 храмова у ЅачкоЉ и Ѕанату.

—рби из ѕерлеза су почели да се окупЪаЉу око места за коЉе Ље постоЉала легенда да се некада налазио древни српски манастир ƒреновац на потезу √орЬе Ћиваде код бунара ¬одице у атару ѕерлеза. “аЉ манастир Ље био подигнут у време када су овим делом Ѕаната и “оронталском жупаниЉом владали српски деспоти из лозе ЅранковиЮа и ЋазаревиЮа. » данас се воде расправе о месту где се тачно налазио оваЉ манастир, коЉи Ље повезан са делатношЮу у 15. веку, српског феудалца ћилоша ЅелмужевиЮа. ѕрича казуЉе да Ље он дошао у неки српски манастир коЉи се налазио негде близу реке “исе и коЉи Ље био посвеЮен ”спеЬу ѕресвете Ѕогородица са своЉим сином ¬уком када Ље упао у турску заседу. ” заседи му гине син Љединац ¬ук. ѕерлежани дубоко и данас веруЉу да Ље манастир ”спеЬа —вете Ѕогородице или ƒреновац био на простору култног места ¬одице, извора притоке ЅегеЉа коЉи се звао ѕетра. √одине 1997. на овом потезу су вршена археолошка истраживаЬа у коЉима Ље откривена граРевина размера 15 са 15 метара и 80. гробова на неких 150 метара источно од бунара.

ѕрота ЌедеЪко ћендебаба каже да Ље ¬укица ѕоповиЮ своЉевремено пронашла у Ѕечу, стару аустриЉску мапу, на коЉоЉ се Љасно види уцртан положаЉ манастира ƒреновца, код Љедног великог извора или бунара а одмах у продужетку се према насеЪу ћартиница пружа Љедан рукавац ЅегеЉа, што веома подсеЮа на речицу ѕетру. £ош Ље занимЪивиЉе обЉашЬеЬе коЉе Ље дао верни народ тадашЬем пароху ћендебаби када се 80-тих година 20.тог века окупЪао око култног места ¬одице у  рсном ходу или ЋитиЉи коЉа Ље ношена. ƒок су ишли према ¬одици, целом дужином пута, парох Ље приметио поред друма, са обе стране, да свугде има младих шибЪика неке дрвенасте биЪке, за коЉу ниЉе знао како се зове. Ќарод му Ље рекао да се то шибЪе коЉе дивЪе расте од памтивека у том краЉу зове дрен. ћени Ље онда било Љасно, сведочи стари прота, зашто Ље и манастир добио име по фитониму, ƒреновац. «анимЪиво Ље да су оваЉ манастир, осим српских, посеЮивали у 16. и 17. ¬еку и руски монаси са —вете √оре вероватно из манастира ѕантелеЉмона.

††††

ѕреблаги Ѕог ниЉе дао да порушени ѕравославни храмови у тадашЬоЉ јустриЉскоЉ а касниЉе нагодбом јустро - угарскоЉ монархиЉи остану необновЪени. јустриЉски и –уски ÷ареви су рецимо за обнову запаЪене у истом периоду ÷ркве —ветог √еоргиЉа у ЅечеЉу у ЅачкоЉ дали 19.000 односно 16.000 ондашЬих форинти и то Ље маЬе више познато. ћаЬе познато да Ље –уски ÷ар дао 5000 форинти за обнову храма ”спеЬа ѕресвете Ѕогородица у ѕерлезу. ќсим тога у Ѕанат су стизала £еванРеЪа опточена сребром из ÷арске –усиЉе и многи свештени сасуди и одежде коЉе данас сведоче о нераскидивости руско-српских веза, каже ЉереЉ јлександар ЌишевиЮ. »з захвалности према Ѕлаговерним –уским ÷аревима и ÷арицама, данас у северним вратима храма, налази се исповедаоница, где верни народ може, да целива иконе –уских —ветитеЪа, —ветог —ерафима —аровског, —ветог £ована  ронштатског, —ветог ћученика ЌиколаЉа ƒругог –оманова.

08 / 05 / 2015

     оментари:

    2015-11-28
    00:33
    Jasminka Vujin Bursa:
    Moj pok.otac je Perleanin,ja sam krtena u ovoj divnoj Crkvi,i ovaj tekst mi se mnogo dopao.Voljela bih da neko postavi slike predivnih Ikona koje je nasliko Uro Predi.

    2015-11-03
    03:21
    £асмина  ишпрдилов:
    ƒиван текст. ѕуно сам сазнала о цркви у коЉоЉ Ље ЉереЉ моЉ духовни ќтац. Ѕраво —аша за овако исцрпан и поткрепЪен текст.
    —вако добро од √оспода за pravoslavie.ru
    C' поштоваЬем и ЪубавЪу у ’ристу, рЅ £асмина  ишпрдилов

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0